Филип Вишњић (1767-1834) је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама.
Филип Вишњић је рођен у селу Трнова, општина Угљевик. Ослепевши од великих богиња још као дијете, Вишњић је постао пoзнати гуслар. С гуслама у рукама је путовао по читавом босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра. По селима и на манастирским саборима пјевао је Србима, а пролазећи кроз градове пјевао је на дворовима турских првака. Две публике тражиле су различите пјесме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце. Његове песме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слијепих пјевача.
Најважнији моменат у животу Филипа Вишњића био је његов прелазак у Србију 1809. године. До тог момента он није био саставио ниједне нове пјесме. Непосредни додир с устаничким збивањима био је тренутак његовог рађања као пјесника. Некада је лутао по земљи, пјевајући пјесме од старине, а сада се налазио на месту где се стварала историја. Дружио се с устаничким војводама, добијао награде и признања.Живео је највише у близини дринског бојишта. Понекад се налазио у самој ватри окршаја. Тако се нашао у опседнутој Лозници, међу њеним браниоцима.
После пропасти Првог српског устанка, Филип Вишњић је прешао у Срем и настанио се у селу Грку, данашњем Вишњићеву. У овом селу је живио на сличан начин као и прије устанка, али у сасвим другачијим приликама; ишао је по селима и градовима широм Срема, Славоније, Бачке, Баната, пјевајући пјесме. Али сада је његов репертоар био сасвим различит. У њему су главно место заузимале пјесме о српској буни које је сам испјевао.
Поред тога што је био редактор старих пјесама, Филип Вишњић је био и творац нових пјесама. Између осталих његових пјесама, истичу се Смрт Марка Краљевића; једна од најбољих пјесама о најпопуларнијем јунаку Српског епоса, двије пјесме хагиографског карактера, о Светом Сави, Хајдучка песма о мегдану Баје Пивљанина и бега Љубовића и Тринаест пјесама о Првом српском устанку.Вишњићеве пjесме се могу подијелити у двије групе и то на пјесме о догађајима у којима је лично учествовао и пјесме у којима није лично учествовао него су се ти догађаји преносили са кољена на кољено.
Првој групи, између осталих, припадају и следеће пјесме:
- Почетак буне против дахија - Бој на Чакошени - Бој на Салашу - Бој на Мишару
Из друге групе пјесама се издвајају следеће:
- Бој на Лозници - Кнез Иван Кнежевић - Милош Стоићевић и Мехо Оругџић - Хвала Чупићева Изазов за глумце Споменик у Трнови Инспирација за сликаре